Prostorno

slušanje

sa dva uha

Posebna sposobnost sluha i mozga, usmereni sluh, pomaže nam da pažljivo pratimo razgovore, prepoznajemo opasnosti i uživamo u muzici u stereo zvuku. Takođe, samo kroz naša dva uha možemo precizno odrediti pravac izvora zvuka.

Orijentacija zahvaljujući usmerenom sluhu

Binauralni ili usmereni sluh – to je sluh sa dva uha. Jedan te isti zvuk prima i levo i desno uho. Naš mozak obrađuje ove dolazne signale i kombinuje ih u jedan opšti slušni utisak. Dva različita signala nam omogućavaju da procenimo pravac izvora zvuka.

„Da bismo to uradili, koristimo razlike u vremenu izvođenja i razlike u nivou”, kaže Klemens Amon, akustičar u istraživačkoj grupi Intelligent Acoustic Solutions u istraživačkom centru Joanneum Research u Gracu, Austrija. S jedne strane važno je koliko glasno signal stiže u oba uha, a sa druge strane u kom vremenskom intervalu se to dešava.“ Automatski pomeramo glavu i tako pomeramo svoju poziciju u odnosu na izvor zvuka”, objašnjava Amon. I najmanji pokreti bi nam pomogli da preciznije odredimo pravac.

Vrhunske performanse mozga

Naš mozak dokazuje svoju neverovatnu efikasnost. Mi možemo da registrujemo vremensku razliku od samo deset mikrosekundi – to je 0,00001 sekunda. U idealnom slučaju, pravac zvukova se može locirati do jednog stepena. Ova tačnost zavisi i od položaja izvora zvuka.

S druge strane, nije tako lako odrediti da li zvuk dolazi sa prednje ili zadnje strane. Ovde na scenu stupa naše spoljašnje uho. Zbog svog asimetričnog oblika, zvuci sa prednje strane zvuče drugačije od onih iza. „Naš mozak analizira dolazni signal. Pomoću našeg prethodnog iskustva utvrđujemo da li je izvor zvuka ispred ili iza nas“, kaže iskusni akustičar istraživačkog centra Joanneum Research.

Usmereni sluh: Proces učenja?

Dok je uho, ljudski slušni organ, fizički razvijen od najranijeg uzrasta, veruje se da se usmereni sluh uči, odnosno da ga treba trenirati do određenog stepena. Ovde procesi obrade zvučnog signala u mozgu igraju važnu ulogu. Stručnjaci nemaju jedinstveni stav oko toga koliko je izražen usmereni sluh i od kada deca stiču ovu sposobnost.

Naučnici pretpostavljaju da se tačnost usmerenog sluha povećava, posebno u prvih nekoliko godina života. Prema razvojnim psiholozima, tačno usmereni sluh je moguć tek od osme godine, dok saobraćajni psiholozi pretpostavljaju ovu sposobnost samo kod dece starije od 14 godina. Školska deca često nisu u stanju da procene da li se automobil približava ili udaljava na putu.

Naučnici sa Instituta za tehnologiju sluha i audioologiju na Univerzitetu Džejd takođe se trenutno bave ovim pitanjem. Razvijen je inovativni dijagnostički sistem koji bi u naredne tri godine trebalo da donese nove zaključke u nekoliko nemačkih univerzitetskih klinika. Istražuje se da li binauralni sluh zavisi od starosti i kako se ova sposobnost uči. Istražuje se i koji su efekti sekretornog otitisa, koji se često javlja kod male dece, navodi istraživačica Katarina Šmit.

Oštećenje sluha – problem binauralnog sluha

Oštećenje sluha može uticati na sposobnost lociranja izvora zvuka. Usmereno slušanje je (skoro) nemoguće sa samo jednim zdravim uhom. Međutim, ovo važi i za dva intaktna uha: proces starenja može otežati binauralni sluh. Zato što je smanjenje gornje slušne frekvencije tokom vremena neizbežna pojava. A to takođe može otežati lociranje zvukova.

Sinhronizovani slušni aparati koji se nose i na levom i na desnom uhu mogu pomoći. Oni međusobno komuniciraju i analiziraju dolaznu buku i zvuk kao i izvore buke i zvuka. Signali se zatim pojačavaju ili slabe u koordinaciji jedan sa drugim. Ova tehnologija se naziva binauralno spajanje ili binauralna sinhronizacija. Ovo stvara prostornu zvučnu sliku pomoću koje možete bolje locirati zvukove u prostoriji i bolje razumeti govor. Ljudi sa oštećenim sluhom mogu na taj način ponovo pobošljati svoj kvalitet života.