Svetski dan sluha
Kako poboljšati
zdravlje uha i smanjiti
rizik gubitka sluha
Svetski dan uha i sluha podseća nas koliko je zdravlje uha važno, ali i uči kako prevenirati gubitak sluha koji je važan za kvalitet života
Svake godine 3. marta obeležavamo Svetski dan sluha s ciljem podizanja svesti i promovisanja aktivnosti koje doprinose tome da se očuva i unapredi zdravlje uha, kao i da se smanji rizik gubitka sluha.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) procenila je da više od 466 miliona ljudi u svetu ima ozbiljno oštećenje sluha, od kojih je 34 miliona dece. Takođe se procjenjuje da je 1,1 milijardi mladih u dobu između 12. i 35. godine u riziku od oštećenja sluha. Razlog za to je izlaganje buci, kao što su slušanje glasne muzike, koncerti, sportski događaji, preglasne bioskopske projekcije i slično.
Svetski dan sluha podseća nas zašto je zdravlje sluha važno
Sluh je čulo kojim percipiramo zvuke oko sebe. Kroz sluh doživljavamo okruženje, komuniciramo s drugima, izražavamo svoje misli, ali i stičemo obrazovanje. Gubitak sluha, ako se ne prepozna na vreme, može imati dalekosežne posledice. On negativno utiče na razvoj jezika, psihosocijalnu dobrobit i kvalitet života, naša obrazovna dostignuća, ali i ekonomsku nezavisnost.
Uobičajene bolesti uha i infekcije, kao i bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, kao i izlaganje buci i raznim hemikalijama mogu ugroziti sluh kod ljudi različite starosne dobi. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) procenjuje, na primer, da više od milijardu mladih ljudi dolazi u rizik od trajnog gubitka sluha, često nesvesno, glasnim slušanjem muzike preko slušalica i pametnih telefona tokom dužeg vremenskog perioda. Ublažavanje takvih rizika ključno je za rešavanje gubitka sluha.
Faktori koji mogu uticati na probleme sa sluhom su određene genetske karakteristike, biološki faktori (na primer, zdravstveni uslovi ili određene bolesti), faktori ponašanja (na primer, stil života) i ekološki faktori.
Uticaj faktora rizika takođe je veći kod grupa ljudi u starijem životnom dobu kada nastupe neurodegenerativne promene. Međutim, smanjenje kvaliteta sluha u tom dobu jednostavno je neizbežno jer je degenerativni proces povezan sa starenjem. To je rezultat genetskih uticaja, zdravstvenih uslova, načina života i ekoloških faktora koji utiču na sluh tokom života.
Gubitak sluha češći je kod muškaraca
Primetno je da je više od 58% slučajeva gubitka sluha umerenog ili višeg stepena prisutno kod osoba starijih od 60 godina. Što se tiče razlike prema polu, gubitak sluha nešto je veći među muškarcima nego među ženama. Na svetskom nivou govorimo o 217 miliona muškaraca (5,6%) u poređenju sa 211 miliona žena (5,5%). Muškarci su skloniji gubitku sluha, navodi WHO, i to uglavnom zbog njihovog većeg angažmana u aktivnostima povezanim s gubitkom sluha, a koji je uzrokovan bukom. Drugi razlog je pozitivan uticaj estrogena na funkcije sluha kod žena. S obzirom na to da je osetljivost sluha u korelaciji s nivoom estrogena, žene su zaštićenije od gubitka sluha sve do menopauze, navodi WHO.
Zanimljivo je i da su rasne razlike u pigmentaciji pužnice takođe povezane s rizikom od gubitka sluha. Istraživanje u SAD-u iz 2014. uočilo je nižu prevalenciju uz niže pragove sluha kod Afroamerikanaca, nego kod belaca. Za navedenu rasnu razliku još nema naučnog tumačenja. Jedna od hipoteza je da je ta razlika nastala zbog pigmentacije melaninom koji daje zaštitu nervnim ćelijama pužnice.
Kako slušni aparati mogu pomoći?
Glavni uzroci gubitka sluha najčešće su hronične infekcije uha, traume uha, nakupljanje cerumena, rupture bubnjića, mehanička oštećenja, ali i genetika. Sluh najčešće počinjemo gubiti kada uđemo u kasne šezdesete. Međutim pravilno korišćenje slušnih aparata može poboljšati komunikaciju kod 90% osoba.
Savremeni slušni aparati
Savremeni slušni aparati mogu se lako i brzo prilagoditi trenutnoj slušnoj okolini, a postoje dve vrste modela. Jedan je model onaj koji se postavlja direktno u uho (kanalni slušni aparat), a drugi je onaj koji se nosi iza uha (zaušni slušni aparat). Izbor slušnog aparata zavisi od stepena oštećenja sluha, anatomije uha, kao i od ličnih zahteva i očekivanja osobe kojoj je potreban.
Zaušni slušni aparati su pogodni za osobe s velikim oštečenjem sluha, dok se kanalni nose direktno u uhu i gotovo su nevidljivi. Digitalni slušni aparati, za razliku od analognih, mogu se programirati i podešavati individualnim slušnim potrebama korisnika, imaju više dodatnih funkcija za prilagođavanje slušnom okruženju i uglavnom su prvi izbor korisnika.
Načini kako preventivno delovati i očuvati sluh
- sprovođenje inženjerskih i administrativnih kontrola za smanjenje nivoa buke i njenoj izloženosti na poslu
- praćenje količine buke – važno je pripaziti da se osoba ne izlaže zvuku glasnijem od 85 db i izbegavati da osoba stoji u blizini zvučnika ili nekog drugog pojačivača zvuka
- korišćenje zaštitnih sredstava za uši poput individualno izrađene zaštite za uši
- edukacija – važno je informisati se o dejstvu i kontroli buke, uticaju na gubitak sluha i njegovoj prevenciji
- brzo rešavanje infekcija uha i drugih simptoma, u kom slučaju se preporučuje odmah kontaktirati lekara
Svetski dan sluha u Neurothu
Povodom svetskog dana sluha Neuroth je pripremio posebnu akciju tokom celog meseca marta, kako bi se što više ljudi podstaklo da posebno obrate pažnju na stanje svog sluha.
- Besplatna provera sluha (slušni test) i stručno savetovanje sa Neurothovim slušnim akustičarem
- Besplatna proba slušnih aparata u trajanju od 14 dana
- 10% popusta na kupovinu slušnih aparata
- Besplatna zaliha baterija za tri meseca (tri pakovanja baterija), uz kupovinu aparata
Termin možete zakazati u Vama najbližem Neuroth slušnom centru.
Besplatno testirajte svoj sluh
Besplatno testirajte svoj sluh i isprobajte slušne aparate u najbližem Neurothovom slušnom centru.