Vrste i uzroci nagluvosti
Zašto se više ne razumemo?
Čuti loše ne znači odmah i sve čuti tiše. Razumevanje govora je teško jer se vremenom gube neki slogovi ili frekvencije. U brojnim situacijama pogođene osobe su preopterećene i zavisno od karaktera reaguju uplašeno, razdraženo ili mrzovoljno. Ali ne mora biti tako – slušni aparati mogu vratiti izgubljene tonove, a time i veliki deo kvaliteta života.
Kako dolazi do gubitka sluha
Razlikujemo gubitak sluha uzrokovan poremećajem u prenosu zvuka i gubitak sluha koji se bazira na poremećaju u detektovanju zvuka. Poremećaj u prenosu zvuka obično je uzrokovan mehanički, na primer ušnim voskom. Najčešći oblik nagluvosti je staračka nagluvost koja se ubraja u poremećaje u detektovanju zvuka.
Nagluvost uzrokovana starenjem
Jedan od najčešćih uzroka gubitka sluha je staračka nagluvost. Pritom se ćelije s dlačicama u unutrašnjem uvu oštećuju trošenjem i otkidaju. Zbog toga ne mogu više prenositi zvuk pa dolazi do gubitka sluha. Od 40. godine starosti slušna sposobnost kontinuirano opada. Gubitak sluha, koji obično nastupa polako, često se ne uočava odmah jer tonovi ne postaju samo tiši, već se zvuci i govor teško raspoznaju.
Nagluvost uzrokovana bukom
Trajno opterećenje bukom većom od 85 decibela, na primer u industrijskim pogonima ili glasnom saobraćaju, dovodi do gubitka sluha. Čak i pojedinačni ekstremni doživljaji buke, na primer prasak u neposrednoj blizini osobe ili kretanje aviona, mogu nepovratno oštetiti sluh. Kao i kod staračke nagluvosti uzrokovanom starenjem, dolazi do oštećenja ćelija s dlačicama koje više ne mogu prenositi zvuk.
Poremećaj u prenosu zvuka ili poremećaj u detektovanju zvuka
Bolesti i nezgode takođe mogu dovesti do gubitka sluha, kao na primer upale srednjeg uva, rubeola, zauške ili prelom slušnih koščica. U tim slučajevima se najčešće govori o gubitku sluha usled poremećaja u prenosu zvuka ili poremećaja u detekciji zvuka. Kod poremećaja u prenošenju zvuka u pitanju je umanjeno mehaničko prenošenje zvuka u spoljašnjem delu uva ili srednjem uvu. Kod poremećaja u detekciji zvuka (senzoneuralni gubitak sluha) oštećenje je u unutrašnjem uhu ili katkad u slušnom živcu koji vodi ka mozgu. Uzroci gubitka sluha između ostalog mogu biti starost (nagluvost uzrokovana starenjem), buka, upale unutrašnjeg uva, infekcije ili Ménièreova bolest. Ménièreova bolest je oboljenje unutrašnjeg uva kod kojeg dolazi do osećaja pritiska u uvu, vrtoglavica koje traju satima, mučnine i povraćanja te pojačane nagluvosti pogođenog uva. Bolest često počinje smetnjama na delu dubokih tonova i pritiskom u ušima dok se ne pojave prvi napadi vrtoglavice.
Tinitus
Poseban slučaj poteškoća sa sluhom predstavlja tinitus – šum ili pištanje u ušima. Uzroci mogu biti različiti. Nekad su to stalni ili privremeni uticaj buke, ali često i stres, oboljenja metabolizma, upale vilice ili zuba, kao i problemi sa vratnim delom kičmenog stuba. Zato je teško pronaći određeni uzrok.
Stepen nagluvosti
Slušna sposobnost određuje se pomoću dve jedinice: visine tona i glasnost. Visina tona (frekvencija) meri se u hercima, a ceo raspon sluha obično se nalazi između 20 i 20.000 herca (Hz). Naš sluh najosjetljivije reaguje na raspon frekvencije od 500 do 4.000 herca (Hz) – što je raspon ljudskog govora.
Po pitanju glasnosti zvuka – koja se meri decibelima – granica neprijatnosti nalazi se pri 95 do 100 decibela (dB). Za sve iznad te granice potrebna je zaštita sluha.
Uz pomoć te dve jedinice određuje se prag čujnosti. Prag čujnosti je nivo zvuka koji uvo čuje. Zavisi od frekvencije. Za frekvenciju od 2.000 Hz kod zdravog sluha se određuje zvučni pritisak od 0 dB. Na osnovu toga razlikujemo pet stadjuma nagluvosti:
Uredan sluh: odstupanje slušne sposobnosti od određenog praga čujnosti do 20 dB je u rasponu urednog sluha.
Blaga nagluvost je u pitanju kod odstupanja više od 20 dB, pri čemu se naprimer kucanje ručnog sata ili šum lišća akustično više ne raspoznaju. Pogođene osobe mogu čuti tek tonove intenziteta od 25 do 40 dB.
Umerena nagluvost počinje gubitkom sluha od 40 dB. To odgovara otprilike osnovnim zvucima u naseljenim mjestima. Osobe pogođene umerenom nagluvošću mogu čuti tek tonove intenziteta od 40 do 60 dB.
Teška nagluvost nastaje kod najmanje 60 dB. U tom slučaju ne možemo pratiti sagovornika ni kod normalne glasnosti govora.
Nagluvost na granici s gluvoćom počinje kod gubitka sluha s više od 80 dB. U tim se slučajevima ne čuju ni muzika ni zvukovi saobraćaja. Ako se gotovo pa ništa više ne čuje, u pitanju je gluvoća.
Dijagnoza i pomoć
Kako bi se delovalo protiv gubitka sluha koji polako nastupa, važno je obratiti se na vreme otorinolaringologu od poverenja. Naime, u zavisnosti od uzroka poteškoće, sluh se može zaštititi različitim terapijama ili se sprečiti njegov gubitak – kako bi se i ubuduće moglo slušati i učestvovati u razgovoru. U slučaju dijagnostifikovanog gubitka sluha važno je da se na vreme odlučite za nabavku slušnog aparata.
Da li imate osećaj da slabo čujete?
Sve vam je teže da pratite razgovore s članovima porodice, prijateljima ili poznanicima? Besplatnim slušnim testom u najbližem Neurothovom slušnom centru možete saznati više o svom sluhu. Naši akustičari su vam na raspolaganju!
Više informacija o boljem sluhu