Koliko je glasna
buka?

1. Šta je nivo zvučnog pritiska?

Buka je uzrokovana vibracijama i širi se kroz vazduh kao zvučni talasi, glasno širenje zvuka. Jačina zvuka određuje glasnoću zvuka i može se meriti pomoću nivoa zvučnog pritiska. Ovaj nivo zvučnog pritiska se prikazuje u decibelima (dB). Što je veća vrednost, to je buka glasnija. Svako povećanje od deset decibela odgovara udvostručenju percipirane jačine zvuka. U dobrim uslovima, zdrav sluh može da razlikuje nivoe od 1dB u direktnom poređenju. Međutim, naš sluh nije podjednako osetljiv u svim frekventnim opsezima – duboki tonovi se na istom nivou zvuka percipiraju kao manje glasni, zbog čega i sluh odstupa od skale decibela. Prag bola ljudskog sluha je oko 130 dB, ali bi zvuk već bio neprijatan pri izmerenoj vrednosti od 110 dB.

2. Koliko je glasna buka?

„Jačina zvuka“ se ne može meriti direktno. Ono što se fizički može izmeriti je prethodno pomenuti zvučni pritisak. Međutim, razlikuje se koliko se glasno buka percipira. U osnovi, može se reći da se zvukovi od 0 do 20 decibela jedva čuju. Šapat, na primer, spada u ovaj opseg. Normalna jačina razgovora je od 40 do 60 decibela. Zvuk automobila koji prolazi ulicom ili kosilice za travu dostižu 80 dB. Motorne testere i prolazeći kamioni mogu biti bučni do 100 dB. U diskotekama zvuk može da dostigne 110 dB, a čak su i pneumatski čekići u ovom opsegu. Mlazni avioni pri poletanju, na primer, postižu više od 120 dB, ali i neki koncerti umeju da budu podjednako bučni.

3. Kako buka utiče na telo?

Glasna buka ne samo da smeta, već može dovesti i do iznenadnih fizičkih reakcija i oštećenja sluha. Čak i nizak nivo može izazvati oslobađanje hormona stresa. Prema Austrijskom forumu za zdravlje, moguće posledice su glavobolja, napetost, poremećaj spavanja ili čak gastrointestinalne tegobe.  Kardiovaskularni sistem je takođe posebno ugrožen. Da je buka problem koji izaziva bolest potvrđuje i dr Verner Dojč, direktor Instituta za akustička istraživanja. Štetne posledice po zdravlje mogu se očekivati već prilikom trajne izloženosti buci od 85 dB. Buka stoga direktno umanjuje kvalitet života ljudi.

4. Kontinuirana buka vs. vrhunac buke

Veoma kratki glasni zvuci, kao što su pucnji, predstavljaju vrhunac buke i nazivaju se impulsnom bukom. Nasuprot tome, kontinuiranom bukom se naziva buka poput saobraćajne buke. Ovo se razlikuje od onoga što je poznato kao intermitentna buka, u kojoj nivo zvuka brzo raste, a zatim ponovo opada. Na primer, kada poleće avion ili kada zazvoni budilnik. Iako su štetni efekti buke dokumentovani u brojnim studijama, zaostaju mere predostrožnosti i zaštite. Upotreba niskobučnih guma u ​​saobraćaju, na primer, doprinela bi značajnom smanjenju kontinuirane buke u drumskom saobraćaju.

5. Kako da se nosim sa bukom?

Osetljivost na buku se razlikuje od osobe do osobe i takođe od buke do buke. Dok neki ljudi smatraju da je glasna muzika stimulativna, za iste te ljude tiho otkucavanje sata može biti uznemirujuće. Ono što je sigurno je da je buka često neizbežna.

Ukoliko ste svesni velikih izvora koji glasna buka proizvodi, mnogo je lakše da se zaštitite od nje. Na koncertima dovoljna udaljenost od bine ili čepovi za uši mogu sprečiti oštećenje sluha. Individualno postavljena zaštita sluha je najefikasnija. Ova rešenja za zaštitu sluha su dostupna za širok spektar oblasti, kao što su posao, muzika ili sportovi na vodi. Stručnjak za slušne aparate u specijalističkom institutu Neuroth će Vas posavetovati o pravom modelu i individualno prilagoditi zaštitu sluha.